Ko minus i plus, ko Amer i Rus
U mom svijetu ti si korov, a ja hibiskus
Vjekoslava Huljić, Minus i plus
U nekoliko sekundi osjećala se kao da joj se u glavi oslobodila neka strana svijest, koja je obarala stvari s polica poput slona u trgovini porculanom.
Thomas Harris, Kad jaganjci utihnu
(Transkript razgovora s
obavještajno-sigurnosne aplikacije Pišća, koji je neobjašnjivo procurio u
javnost, a na kojem su sudionici razgovarali o planovima za uhićenje Milorada
Dodika - kodni naziv Dodo. Moderator razgovora je misteriozna osoba pod kodnim imenom
Kirba.)
Kirba: Ja ću sad prozivat sve redom...
Miner: Sve po spisku...
(Smijeh.)
Kirba: Ja, sve po spisku. Malo šale nije na odmet u ovim teškim vremenima. A vi se javite kad vas prozovem. Moke?
Moke: Ovdje.
Kirba: Imal zime, Moke?
Moke: Kakve, bolan, zime! Đe ti držiš kalendar? U frižideru?
(Smijeh.)
Kirba: Miner se javio... Idemo dalje... Nodi?
Nodi: Tri pa jednu.
Kirba: Ne razumijem?
Nodi: Šala. Znaš onaj vic kad majka pita sina kockara kolko će sarmi? A on joj kaže tri pa jednu. Kontaš?
Kirba: Ne kontam.
Nodi: Nisam ni sumnjo.
Kirba: Idemo dalje... Sedmica... Čekaj malo. Ko je ovaj?
Sedmica: Novinar. Sedma sila... Morete vi ovde srat tri dana i niko neće znat. Zbog toga sam ja tu.
Kirba: Aha. Dobrodošo. Sudo?
Sudo: Tu je.
Kirba: ??????
Miner: Čovjek o sebi govori u trećem licu. Babo domovine.
Kirba: Aha. Kanzu?
Sedmica: Kanzu!? Japanac?
Kirba: Kakav, bolan, Japanac?!
Sedmica: Kanzu... Meni to tukne na Japan.
Kirba: Kanzu?
Kanzu: Ovdje. A ovoj Sedmici poručujem da mu Japanac jebe mater. Čuj, Japanac.
Sedmica: Hvala, takođe.
Kirba: Kivi... Čekaj malo... Šta je ovo?! Kiviso? Jesam li dobro pročito.
Kiviso: Natirlih. Ovdje.
Sedmica (pjeva): Sadim dunju, a kivi mi niče...
Kirba: Jesam li nekog zaboravio?
Mora: Čuj... Jesam li nekog zaboravio!?
Kirba: Izvini, Mora.
Mora: Čuj... izvini. Kako nisi sebe zaboravio? Dok sam ja ratovo, ti si ćućio i ćamio u sefu Narodne banke. I ti mi se javljaš! Da nisi čiji jesi, ne bi ni prismrdio na Pišću.
Kirba: Ostavimo lične animozitete po strani. Ogradi šta si osvojio u ratu, pa da se više ne čujemo, a mi idemo na poso. Sastali smo se ovde da skujemo plan o Dodinom hapšenju. Da čujem prijedloge? Kivi... da najprije čujemo tebe. Ti si sve ovo i zasro. Valjda si razmišljo o tome šta će bit poslje, da će neko morat uhapsit Dodu.
Kiviso: Da budem iskren – nisam. Kod nas u Dojčland, kad hoćeš nekog ufatit, staviš mu soli na rep. Kažu da NATO ima ogromne rezerve soli.
(Smijeh.)
Kanzu: Kod nas u Bosnien, ako ćemo se zajebavat, možeš svakog ufatit za onu stvar kad god hoćeš. Hajmo se malo uozbiljit.
Kiviso: Ja sam ozbiljan.
Kanzu: To i je tvoj najveći problem. Znaš kako kod nas kažu: ozbiljan ko dijete na tuti.
Kiviso: Na tuti?
Kanzu: Zna li iko njemački?
Sudo: Nahttepfe.
Kirba: Da čujem druge prijedloge. Mora?
Mora: Sad me nisi zaboravio... Kad treba vadit kestenje iz vatre, onda je Mora prvi na redu. Ovako... Ja sam planiro skupit raju, rentat helikopter od Oružanih snaga i pravac Banja Luka...
Kirba: I?
Mora: Jebi ga... Amidžić mi se ženi, a obećo sam mu otić u svatove prije nego što je krenulo ovo sranje s Dodom. Mora žena kupit haljinu, ja odijelo... Čast svakome, al familija je najvažnija. Inače, da nije toga, Dodo bi se našo u Zenici dok si reko otorinolaringologija.
Sedmica: Nećete u Banja Luku, niste ni prije...
Kirba: Ne mogu da vjerujem! Jel to imamo ustašku krticu na Pišći.
Sedmica: Šala. Imaju čovićevci pametnija posla od naše Pišće. A šta je s Komšijom? Što si njega izostavio?
Kirba: Meni je moj pokojni dedo pričo da ako jednog vlaha posjedneš za stol i pogostiš ga, a drugog zavežeš u vreću i udaraš ga nogom ispod stola... Malo sam se zapetljo... Nikad mi nisu išle od ruke prostoproširene rečenice... Uglavnom, i jedan i drugi ti isto misle.
Mora: Evo, ako je ko voljan, od mene je rentanje helikoptera i gorivo.
Sedmica: Mašala! Ideje naše, benzin vaš...
Mora: Ne kontam.
Sedmica: Znam da ne kontaš. Da kontaš, ne bi bio to što jesi.
Sudo: Ja sam imo dobar plan... Al nam se Dodo ubacio u organizaciju... A bio je to stvarno dobar plan.
Kirba: O čemu se radi?
Sudo: Dogovorio sam s onim levatima iz SDS-a i PDP-a da ufate Dodu i da mi ga predaju na prostoru Dodostana...
Kirba: U čemu je bio problem?
Sudo: Nisam ponio pasoš.
Kirba: Kakav, bolan, pasoš? Otkad to za Banja Luku treba pasoš?
Sudo: Otiđi ti, ako meni ne vjeruješ. Kad si zadnji put bio u Banja Luci?
Kirba: Kad sam prije desetak godina vozio rodicu... u Anastaziju, da kupi haljinu za matursko veče. Tad nisu trebali pasoši.
Miner: Imam ja jedan prijedlog... da u Dodostanu organizujemo narodnooslobodilački pokret... pa kad sazriju uslovi...
Kirba: Ćapimo Dodu?
Miner: Da.
Kirba: Nije loše.
Miner: Znači, dogovorili smo se... (Započne pjesmu.) Po šumama i gorama...
(Pridruži mu se Kanzu.)
Kanzu i Miner: naše zemlje pooonosne, idu ćete partizana...
(Istovremeno, s mrvicom zakašnjenja.)
Kirba: Ne bi sjala ovako jako, ova naša lijepa avlija...
(Pridruže mu se Nodi, Mora i Sudo.)
Kirba, Nodi, Mora i Sudo: ja bi svjetlo zvao mrakom, da te nije Alija...
(Pjesma ubrzo prestane.)
Kirba: Sedmica, šta ti, ko osma sila...
Sedmica: Sedma.
Kirba: Šta ti, ko sedma sila, misliš o svemu ovome?
Sedmica: Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine, mogu samo da nas mrze oni što nas ne voleeeeee-eeee!
Kirba: Čekaj malo, gluho bilo. Pa ti si...
Sedmica: Nisam. Ja sam ja... Sedmica. Al ko da mi se Dodo uvuko u glavu... Kontaš?
Kirba: Kontam. Isto ti je i sa mnom.
Ostali (gotovo uglas): I sa mnom.
Kirba: Hajmo sad svi...
Zborno pjevanje: Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine, mogu samo da nas mrze oni što nas ne voleeeeee-eeee!
(Svaka sličnost sa stvarnim likovima plod je nesretnog slučaja, kao mogući dokaz da je i Bog imao svojih loših trenutaka.)
