Miroslav Ćiro Blažević tijekom svog života uvijek je nasmijavao svojim legendarnim izjavama. A neke njegove izjave su postale antologijske.
U Zagrebu je u 88. godini života nakon duge i teške bolesti preminuo bivši hrvatski nogometni izbornik Miroslav Ćiro Blažević.
U nastavku vam donosimo neke od njegovih legendarnih izjava.
Kada me jedan šovinist novinar upitao jesam li očekivao da ću od metlara postati izbornik, nisam zanijekao da sam bio metlar iako sam tada furao Jaguara, a oblačili me kreatori. Odgovorio sam mu: Kad sam bio metlar, nisam mislio da ću biti izbornik. Ja sam u to bio siguran, budalo jedna.
Čuješ... Skoro si me rasplakao, jer to je najveća istina. Ja sam bio šampion i kup osvajao. Bio sam izbornik pet reprezentacija. I to su sve velike satisfakcije. A još veće razočarenje je kada si na ulici. Kada te đubrad istjeraju i onda ti hodaš trotoarom i pitaš se: "Bože, hoće li me još neko angažirati?" E, to su ta razočarenja koja totalno zakamufliraju onu radost koju si imao kad si bio šampion."
Moraju znati raditi na sebi da osiguraju ono što je najvažnije jer svi kažu zdravlje. A Ćiro kaže: "Da, zdravlje... Ali, i najzdraviji čovjek bez para - gotova bolest." Ja kad nemam para, ja sam psihički bolestan. Moraš raditi na sebi da bi mogao sebi osigurati egzistenciju. Moraš se jako truditi da bi zaradio novac.
Nikada sreća ne može biti tako velika kad pobijediš koliko je razočarenje veliko kad izgubiš.
Postoji jedna formula sastavljena od sedam faktora: talent, motivacija, karakter, sportska inteligencija, sredina, trening i, na kraju, sreća. Svi su ti faktori važni. U mojem se slučaju socijalna motivacija pokazuje kao najveća. Prije je, možda, taj elemenat bio dovoljan, ali se nije uočavalo koliko je i sredina važna.
Moja me majka spremala za svećenika. Otišao sam u sjemenište, ali kada me časna oblačila, shvatio sam da to nije za mene. Otišao sam kući i rekao majci da sam se zaljubio u časnu sestru i tu je bio kraj mog svećeničkog puta. Želim reći da moraš biti talent za neke stvari i da se to ne može nametnuti.
Ja volim sve ljude. Mrzim ove primitivce koji odlaze u ekstreme pa mrze nekoga zato što nije... To je grozno. Ja sam takav, evo ti sve, respektiram tvoje, ali nemoj dirati moje. To je u mojoj doktrini i mom odgoju. Odrastao sam s muslimanima i Srbima. Nikad nismo znali tko je tko. Nadam se da će to jednom prevagnuti kod nas jer čovjek se ne smije pozivati na primitivce koji su smatrali da mogu ubiti, a da im se ništa ne dogodi. To je strašno.
