Piši, Milijana: Agenta, Reformska!

Tekst članka se nastavlja ispod banera

Od početka provedbe Reformske agente, od nomadni izbora, ono odma' nakon šta su Baćo, Gagi i Mlađa sjeli i dogovorili da je nami sad više red u Evropu, sad kad je Rvacka unišla, a Srbija se stabilizirala, na području Republike Srbske i Federac'je Bosne i 'Ercegovine zaposlena su sva djeca političara i još nešto malo mladosti čiji se roditelji druže šnji'ovim.

Takođe', broj umirovljenika porast'o je za svakog člana političke partije koji je im'o uvjete za prijevremeno umirovljenje. Porast broja umirovljenika opravdan je na način da je Fond otvorio revolvin' račun s Hipofiza karticom i onda im se ono što plate novcem koji nemaju skine s računa tek dva'estog idućega mjeseca, kad takođe' neće imat' isti na računu. Tvoji i moji roditelji, stari i bolesni, još uvijek se svako tri mjeseca uredno javljadu na Zavod za zapošljavanje, u prvon redu da bi tako bolesni mogli otić' doktoru. Životare, a šta će drugo, jer si im, vjerujem, kao i ja, ozbiljno zaprijetio da ne smiju umirat' jer još nismo plac ugreblju kupili. Vadiš se na fratra i crkveni odbor, kako ne daju prodavat' grebaljske placove bez općinski' planova, a dobro znamo i ti i ja – da imaš petiljada viška ne bi ti nikog ukopav'o nego bi još jedno dite pravijo. Jerbo treba ne'ko i nami slat' pare Izirske i Išpanije s rađe po' stare dane.

Dobra je vijes' i da će Lekići pojeftinit. Neki govoru da će pojeftinit četeres posto, ali ja in ne vjerujem jer još nisam otkrio zašto Lekić od Lučkog mosta do Cernice poskupi pedeset, a od Cernice do Radićeve još pedeset posto. Šta onda znači to da će bit jeftiniji četeres posto, jel to znači da će od Lučkog do Cernice pojeftinit ili od Cernice do Radićeve, još mi nije jasno, ali kako god, čini mi se da mi i dalje ostaje da jednom heftično po fasungu iđen na Lučki, a unđe neće pojeftinit sigurno. Tu najprije uzmem one za mladu bobe šta piše na njima koja iđe koji dan, je, one male žute u plavoj kutiji, a onda i sebi uzmem šaku za zglobove, za cirkulac'ju, za mito... a đavo ga odnijo mito korupcija mito korupcija, za ove mitokondrije šta su mi isto sjebani.

Nemoj pisat sjebani, 'oće to ne'ko pročitat tamo u Austriji pa da kažu kako smo mi nekulturni, em im Franju Jozefa ukmekali em 'sujemo. E, jamim te Lekiće pa usput ka'sam već doli pređem i na unu stranu, svratim do one fine pekare šta ima male zvrk zeljanice i sirnice i bureke, joj kako fino mirom mirišu, o'svi po jednu jamim, sve pašćad za mnom trčkaradu do kuće i zavijadu, a ja im namjerno nedam. Sebi tamo izabirte reformsku vlas' a nemojte mene pratit na evropskomu putu. Eno vam mačaka pa se šnjimi dogovorite fino Aneks sedam Dejtonskog mirovnog sporazuma, svak svome nek meće, a 'ko neće nek se ne metilja.

Loša je vijes' da ijope' kopadu. Bola ono mi govno šta lupa po vascijeli dan u oni kamen, znaš koju mi glavobolju zadaje, e'o ođe mi na tjeme pa napr'jed probija sve. E'o baš ovđe, a ja, ne mogu ti napisat' 'vako u pismu. Uglavnon, samo da znaš, jedni reču da kopaju kanalizaciju, drugi vele kablovska, ovi Telemaj ili šta ja znam, treći reču to su nekakvi konvektori, imali smo mi konvektivne centre u ratu i 'ko je goć u njimi svršijo, nije se dobro provejo. A more bit da baš to i kopaju jerbo vidiš iđu sad rupu veliku kopat linijon šta je u ratu bila crta ona razdvajanja. Jebote opet nemoj pisat' šta ja 'sujem, kako je krenilo 'oće prokopat stvarno duboki kanal da podijelu Mostar na dva d'jela na ovi naš i unumo nji'ov. I undak mene samo zanima kome će dat Radobolju, kome Neretvu da teče, jerbo znaš, Radobolja je ladna, al' brate ona Neretva smrdi ko ćenifa i onda nešta kontam samo da nami ne uvalu Neretvu u naš dijo Mostara, al' opet šta je, je, nije ni'ko o'smrada umro al' o'ladnoće jes itekako.

Uglavnon, kako vidiš iz gori napisanoga, nami je dobro, ne moraš ništa slat u pakeetu sem para pomalo, ako uspiš, nemoj se zamarat time, ima se, dobro je. Evo rekla nami je i Unija i ona Merkelica da će nam poslat nakav upitnik za Novu godinu pa ćemo k'o biva i mi u Evropsku uniju i svi se ovi analitičari po televizoru, čuj analitičari, u naše vr'jeme analitičari su bili ovi šta su se, jel, pucali u guj'ce, a sad evo vele nekakva ta jebancipac'ja pa nemereš više zvat kako koga ti oćeš pa imadu oni svoje ime, ta neka elegebete zajebnica i sad i' moraš tako zvat. A šente Bože, da se unas i'ko more dogovorit oko naziva, eno uni zovu katon ovi županja, uni reču delegat uni izaslanik, uni kažu Središnje izborno povijerenstvo uni Centralna izborna kamisija. Ja mislin da bi se uni i mogli dogovorit da im ne'ko se šjetio u ovi svi dva'es godina kupit svakome po Karakljajićev riečnik. Šta u nas se znalo nije jebanje vego taslač'na, krklač'na i jelte mog'o si se kulturno izražavat, a ope' jebavat.

Vego, skrećen steme, rečoh obNovu godinu poslaće nam taj nakav upitnik. I svi se ovi analitičari našli snebivat oko teški' i laki' pitanja ama mene samo brine jelćemo mi to morat baš obNovu godinu odgovarat na pitanja ili more neki drugi dan jerbo 'koće bola pošlje nake pjanske noći šjes pa rješavat, ne mogu ni ukršteni' r'ječi a jok još da in neka pulitička pitanja odgovaran. A koda je i bitno, eno odgovar'o sam i ona ka' je bijo popis stanovništva pa dvigodine nisu mogli dešifrirat. Valjda rukopis od ovi študenata bijo loš. Ja sam rek'o da obrazovanje treba istemelja rastemeljat.

Uglavnon, kako vidiš, dobro nam iđe, Evropa je pred vratin, a vala i ne mora dolazit, e'o vidiš Rvacka neki dan ušla, sad i' sve potrovalo salmonelon, tako da ta Reformska agenta i ne mora baš tako odma' bivat uspješna. Nek se mala od Fadila zaposlila kad je bila najbolja, ne valja bit ni najbolji, vidiš kako se ona, svi reču, divna, krasna, ubila se jerbo nije posla našla. Nek se Fadilova mala zaposlila, 'ko bi da se prem'jerova mala ubije, c'jela bi država morala stat ne bi pušćalo turske sapunice sve dok ne prođe Dan žalosti, dok se prem'jer ne oporavi. Hajir, jok, nemere!

Milijana! Ama Milijana ne spavaj, suncetkalajsano, pa jes išta napisala?! Ooooo! Vidim ja, ustaj, piši. A rek'o sam ti fino da ne slaviš do kasno Dan republike, fino sam ti rek'o nema više Tite, samo je njegova ulica još ostala, nedaj mi Bože zamislit sad kad i nju raskopaju, do Lučkoga mosta kako ću po Lekiće u nabavku ić.